Преподобни Пахомије Хиоски: Учесталост причешћивања Светим Тајнама

Преподобни старац Пахомије (1839 – 14.10.1905) је оснивач Скита Св. Отаца на Хиосу и духовни руководитељ св. Нектарија Егинског. Црква ИПХ Грчке је преп. Пахомија Хиоског званично прибројала Сабору Светих 2014. године. Види Прослављање и званично прибројавање Сабору Светих преп. Пахомија Хиоског; Одлука Синода ИПХ Грчке о званичном прибројавању Сабору Светих преп. Пахомија Хиоског.

Како да неко не заплаче због незнања и бедног стања данашњих наших свештеника. Где је ико икада чуо да одлазе Хришћани у цркву, да траже да се причесте, а да их свештеници спречавају говорећи: „Није причешће чорба. Није прошло ни 40 дана откако си се причестио, а поново долазиш да се причестиш?“ Исто тако и прве седмице Велике Четрдесетнице, знам многе људе и жене који држе тримирје и одлазе у среду на Литургију Пређеосвећених Дарова да се причесте, а спречавају их говорећи: „Све до јуче си јео месо, а данас ли долазиш да се причестиш?“ Кажу и друго: „Литургија Пређеосвећених Дарова је за свештенике, а не за лаике [=мирјане]. Авај! О, нашег незнања и неразумности! Ти, о свештени човече, увече једеш месо, често се и опијеш, можда си и неблагочестив а идеш да служиш, а онога који пости са толиком побожношћу [=благочешћем] спречаваш? И лишаваш га толике користи и освећења.

Видите ли незнање наших свештеника? Ова Литургија Пређеосвећених Дарова, кажу, је за свештенике, а не за мирјане; а св. Василије каже: „Ја, четири пута седмично причешћујем своје парохијане“, исто тако и Златоусти и сва Црква Христова. Имали су тај обичај да се причешћују 4 пута недељно а, с обзиром да у Великој Четрдесетници нема Литургије унутар седмице, св. Оци су мудро увели служење Литургије Пређеосвећених Дарова, искључиво да би могли Хришћани да се причешћују унутар седмице, а ти кажеш да је Литургија Пређеосвећених Дарова само за свештенике? Види, читаоче, док је постојао овај поредак да се Хришћани често причешћују, загревала су се њихова срца Благодаћу Светог Причешћа, и хитали су као овце на мучилиште [да посведоче веру]. Дакле, они свештеници који спречавају Хришћане да се причешћују пречистим Причешћем, нека добро знају да чине велики грех. Међутим, не кажем да треба да се причешћујемо једноставно како наиђе, већ са доличном припремом.

Чуо сам, међутим, да говоре неки свештеници: „Ја сам свештеник и често служим и причешћујем се, а лаик [=мирјанин] нема дозволу за то. У томе, брате мој свештениче, много грешиш, јер у по питању Причешћа ништа се не разликује свештеник од лаика. Јер ти, свештеник, си служитељ Тајне, а не онај који имаш дозволу да се често причешћујеш а лаик не. Могу да ти наведем много доказа Светих о томе да је често причешћивање пречистим Тајнама подједнако, без разлике, допуштено и Архијерејима и свештеницима и обичним људима, и мушкарцима и женама, осим тробрачнима, тј. онима који су се са три жене женили [тј. три пута склапали брак], они могу само 3 пута годишње да се причешћују.

Кажем да имам много доказа о томе, али који да наведем прво? Златоустог, Симеона Солунског, Давида? Кога, кажем, да прво споменем? О томе могу да наведем толике доказе, да би било потребно да напишем једну читаву књигу. Због тога прекидам реч и говорим ти укратко само ово: ако не желиш да се Хришћани често причешћују, зашто онда држиш св. Путир и показујеш га Хришћанима и возглашаваш из светог Олтара: „Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите, и приђите Светим Тајнама да се причестите“? А затим опет их исти ви спречавате и отворено заваравате? Зашто их с једне стране позивате, а са друге одгоните?…

Превод са јелинског

Извор: ΚΡΥΦΟ ΣΧΟΛΕΙΟ