О икони Мајке Божје, која је избавила Рим од тешке епидемије
Године 510. од рођења Христовог у Риму је био такав помор да је сваког дана умирало око две хиљаде људи. Када је то видео свети папа Григорије, заповедио је да се изнесе Богородичина икона коју је сликао Свети апостол Лука, и да је са литијом носе кроз град, молећи се Богу да помор престане. Сам архијереј је узео икону у руке и ишао кроз град, молећи се Пресветој Богородици да умилостиви Исуса Христа и да престане тај гнев. Тада су присутни видели да, где год је пролазила икона, болест је бежала у виду облака, гоњена силним ветром, а пред иконом је било светло и ваздух се очишћавао. Када су са литијом обишли цео град и помолили се Богу, Свети Григорије је на једној кули угледао ангела који је обрисао свој мач и вратио га у корице. Тада се Свети Григорије уверио да се по молитвама Мајке Божије гнев Господњи зауставио и да је болест престала. После тога, ону кулу више нису звали Адријановом, него кулом Светог архангела Михаила, и направили су цркву њему посвећену за спомен тог преславног чуда и у славу Бога и Мајке Божије.
Извор: Монах Антоније Светогорац, Спасење грешника, стр. 392, Библиотека Образ Светачки, Београд, 2006.