Гадаринци наших дана

Митрополит Атички и Беотијски г. Хризостом ¹

Аутор у наслову алудира на јеванђељску причу о излечењу бесомучника у земљи Гадаринској (Гергесинској), из којих је Господ Исус Христос истерао легион демона у свиње, које су се затим утопиле у мору. Становници те земље, премда су били сведоци овог чуда које је учинио Господ и премда су поверовали у Његову Божанску силу и исцелитељску моћ, ипак су због губитка свиња, страха од још већих овоземаљских губитака, привезаности са земаљско и користољубља тражили од Господа да напусти њихове крајеве – прим. прев.

Свима је јасно да живимо у досад невиђеној ситуацији са свим њеним кретањем и муњевитим развојем по читавом свету, чији је повод смртоносна пандемија – како је називају – корона вируса.

Од тренутка од када су наметнуте мере за заштиту грађана, много тога је речено, нарочито на интернет каналима, створивши у уму обичних људи само забуну због опречних мишљења људи из тзв. стручне јавности. Нећу анализирати оно што се односи на дијаметрално супротна мишљења међу научницима по питању вируса. Сви заинтересован могу се повезати на интернет, који врви од информација, и добро се информисати.

Овим садистичким ширењем страха и панике које средства јавног информисања преносе човеку који се у свакодневном животу бори за животни опстанак, а да му притом не остављају слободу размишљања (расуђивања), она га воде на путеве где се испуњавају планови људи који нису окусили ЖИВОТА.

Наравно, схватили смо да је вирус корона, нарочито у Грчкој, потпуно алергичан. Алергичан на Пасху (на Васкрс), алергичан на Успење Пресвете Богородице, алергичан на месец децембар у очекивању Рождества Христовог (Божића).

Протеклих неколико дана, становништво Грчке је обавештено од стране надлежних Министарстава да није дозвољена заједничка молитва верних унутар светих Храмова. Конкретно, дозвољено је да на Светој Литургији буду четири особе, у чији је број укључен и литург (свештенослужитељ) и појац. И у ствари, ако је унутар храма више људи, одговорни свештенослужитељ плаћа казну од 1500 евра. И не само то, није дозвољено Хришћанину ни да уђе у храм и да се помоли ни ван Свете Литургије. То нам нису наметали ни Отомани-Турци, који су нас држали у ропству више од 400 година, ни Немци током окупације.

Ови несрећници не знају да су, кад год је било смртоносних пандемија, сви заједно окупљени, клирици и лаици, служили заједничка бдења и молебане са литијама, да би се отерало зло. Они би и било отерано, ако би се верници молили од срца. А данас, где је вера? Замењена је рационализмом Гадаринаца, који су, иако су познали исцелитељску силу Христову за душе и тела, нису Га задржали у свом животу; решење својих проблема и своје заједнице нису положили на Њега, Који је једини Кадар да их реши, већ су Га… отерали!

Желим да разјасним и јасно ставим до знања да сигурно желимо здравље, и ни у ком случају не желимо ни корона вирус у нашим животима, ни да будемо узрок његовог ширења. Јако је смешно, ако не и провокативно, да преко средствава јавног информисања иступају и говоре са толиком острашћеношћу, злобом и бесом против Хришћана који желе да се буду на заједничкој молитви у светим Храмовима. Уверавамо их да смо одани служењу душевном и телесном здрављу својих ближњих, јер верујемо у Љубав, која је Исус Христос. Ни у ком случају не дозвољавамо свима онима који нису окусили ЖИВОТА да држе лекције о човекољубљу – људима љубави, свесним Хришћанима, људима који изгарају у жртвеној љубави према ближњем, који се налази у невољи, болу и болести.

Решени су сви проблеми у нашој Грчкој, опустошеној од стране људождерских предатора, који су је обогаљили и залили крвљу са 350 000 абортуса незаштићене деце годишње, са отрованим прсканим воћем и поврћем које купујемо за своју трпезу, са ваздухом загађеним од рафинерија који дишемо у Западњој Атици, са јадном „топлином“ према болесницима у многим болницама у нашој држави (болујући од можданог удара на логорским креветима), са одсуством заштите полиције од лопова који пљачкају оно што су стекли они који се боре за свакодневни живот, и са много, много тога другог.

Са друге стране, одговорни за наше здравље обезбеђују наше здравље „полицизацијом земље“ уз коришћење органа јавног реда и мира, и увођењем казни и санкција за обичне људе, који се боре само да би зарадили за живот, којима је одједном забрањено и најобичније кретање. Захваљујемо им на заштити коју нам пружају, али морам рећи да се гушимо од такве њихове заштите. Искрено, можемо без те њихове заштите. И то говорим зато што се осећам затвореником и заробљеником (утемниченим), и као Хришћанин, и као свештенослужитељ.

С једне стране нам говоре „не окупљање у цркви, не обилазак храмова“ а са друге да пијаце, супер маркети и средства превоза врве од људи. Две врсте мера и две врсте мерила. То није демократија, то је ругање демократији и расизам против Хришћана у, већ две хиљаде година Православној земљи, која је просветлила Хришћанством читав свет. Зар су се за то борили хероји, којима ћемо следеће, 2021. године, указати част као предводницима наше борбе за слободу током прославе двестогодишњице Устанка (против Турака из 1821)? Наравно да нису. Борили су се Свету Веру Христову, и отаџбину, и слободу. Кад би ови хероји видели како се данас односе према Мајци нашег рода, Православној Цркви, верујем да би их истерали из земље. И нека нико не каже да не поштујемо законе. Напротив, све до сада поштујемо законе како треба. Али будући да се односе према Православним Хришћанима са толиким омаловажавањем, и са толиком иронијом и неправедним понашањем, нека знају да ће на крају у свести Грка и Хришћана да испишу своју срамну историју, као и сваки Ефиалтис ² и Јуда, који су за неколико сребрњака продали свој род и свог Бога.

1. Митрополит г. Хризостом је члан Синода ИПХ Грчке под Архиепископом Атинским г. Калиником.
2. Ефиалтис је у бици код Термопилског кланца издао Спартанце, који су бранили кланац од Персијанаца, и Персијанцима показао планински пут и пролаз са друге стране кланца, тако да су могли да ударе Спартанцима са леђа, и тако су их и надвладали. Ефиалтис је код Грка синоним за издају, попут Вука Бранковића у српском народном и песничком предању – прим. прев.